Thursday, May 6, 2021
HomeZanimljivostNaukaSve što ste hteli da znate o Telegramu, a niste imali koga...

Sve što ste hteli da znate o Telegramu, a niste imali koga da pitate Kako izgleda sloboda i privatnost podataka “na ruski način” i zašto je Telegram u januaru premašio 500 miliona aktivnih korisnika mesečno…

Posle velikog “odliva” korisnika, nakon uvođenja novih pravila privatnosti, WhatsApp se suočava sa velikim rastom popularnosti konkurentskih aplikacija Signal i Telegram.

I dok Signal finansira i razvija čovek koji je kreirao WhatsApp, iza Telegrama se nalaze tehnološki stručnjaci iz Rusije. Telegram je u januaru 2021. premašio 500 miliona aktivnih korisnika mesečno, dok je u 2020. bio osma najpreuzimanija aplikacija na svetu.

Put ka slobodi?

Tvorci Telegrama su braća Nikolaj i Pavel Durov, informatički entuzijasti koji stoje iza najpopularnije ruske društvene mreže Vkontakte. Braća su Telegram prvobitno objavili za iOS još 2013. godine, ne znajući koliko će daleko aplikacija stići.

I dok je “ruski Facebook” – Vkontakte vremenom završio u rukama državnih regulatora, Durovi su odlučili da Telegram ostane slobodan. Nikolaj Durov je otišao toliko daleko da se čak u jednom trenutku i preselio u Nemačku, kako bi sa timom programera nastavio da razvija svoj softver otvorenog koda, piše Tportal.

Trenutna lokacija centrale Telegrama je u Dubaiju. A u strahu od odmazde ruskih vlasti, Durov je Telegram ponudio kao otvoreni kod, dok se serveri aplikacije nalaze širom sveta.

Komunikacija iz oblaka

Telegram je, aplikacija koja radi “u oblaku” (cloud, klaud), što sa sobom nosi niz prednosti, ali i nedostataka. Dostupan je na svim popularnim operativnim sistemima, a korisnicima omogućava da porukama pristupaju gde god da su.

Minus rada u kaludu je u načinu na koji Telegram skladišti korisničke podatke, što je prema brojnim kritičarima jedna od najvećih slabosti platforme. Registracija traži dve metode: SMS i telefonski broj ili dvofaktorsku autentifikaciju uz lozinku.

Sav sadržaj se čuva na Telegramovim serverima pa se, na zahtev korisnika, prebacuje u P2P mod koji koristi enkripciju sa obe strane. U slučaju dovoljno sofisticiranog hakerskog napada, sve što je sačuvano na serveru može završiti u pogrešnim rukama.

Decentralizovana kompanija

Durov, koji odbija da potvrdi gde je sedište kompanije, tvrdi da ranjivost kaluda nije toliko ozbiljna pretnja po privatnost podataka korisnika, kao i da razmišlja o uvođenju reklama kako bi aplikacija mogla i dalje da se finansira.

Ovo možda sa jedne strane zvuči kao dobro orkestrirana špijunska operacija – disident koji pravi diskretnu aplikaciju za ljude kojima je stalo do privatnosti. Ipak, u isto vreme, on dozvoljava korišćenje botova, od kojih je jedan prošlog meseca sakupio na hiljade korisničkih brojeva i profila, i prodavao ih za 20 dolara po broju.

Broj zabrana u raznim državama sveta, međutim, priča drugačiju priču. Tako je telegram od 2018. odsutan iz najpopularnijeg ruskog sistema za internet pretragu, nakon što je Durov na sudu odbio vlastima da omogući pristup bazama podataka. Kina, Indija, Iran, Belorusija i Azerbedžan samo su neke od država koje su u nekom trenutku kritikovale ili pokušale da “utišaju” Telegram.

Nezadovoljni kritičari

Aplikacija je često kritikovana od strane zapadnih medija i regulatora, što zbog optužbi da služi kao platforma za razmenu dečje pornografije, što zbog činjenice da su je džihadisti ISIS-a koristili za objavljivanje odgovornosti za terorističke napade.

Lista prigovora ide i dalje od toga, i od pitanja u vezi sa decentralizacijom klaud servera, do sumnji u čitav bezbednosni sistem.

Za kraj, tu je i sam bezbednosni protokol koji su stručnjaci u nekoliko navrata nazvali slabijim od onoga koje koriste WhatsApp i Signal, mada je taj deo priče relevantan uglavnom u žustrim raspravama na hakerskim forumima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments