Wednesday, November 25, 2020
Home Arhiva Salsa istorija plesa i muzike

Salsa istorija plesa i muzike

Salsu nije lako definisati. Šta je salsa? Sos, recept, muzika, ples? Ko je izmislio salsu? Kubanci, Portorikanci? Ili neko treći?
Salsa je kombinacija mnogih latinskih i afro-karipskih, ali šta mnogi zanemare i afro-američkih plesova i muzike. Svi oni su igrali veliku ulogu u evoluciji salse.

Da bismo mogli da odredimo poreklo Salse prvo treba da definišemo šta jeste, a šta nije Salsa. Recimo, ono šta mi zovemo „kubanska Salsa“ na Kubi ne priznaju za Salsu, za njih je to Son Casino. Ako gledamo tu „Salsu“, ona je nastala na Kubi pod uticajem raznih izvora. Plesovi afričkih robova su Orishe (ritualni plesovi Yoruba naroda), Abakua, Afro-rumba (do danas su preživele tri vrste, a bilo ih je i više), Arara, Palo i drugi plesovi. Španija utiče pre svega muzički. Prvo nastaju Danzon kao imitacija evropskih dvorskih plesova koje donose Francuzi izbegli sa Haitija (engleski Country Dance -> francuska Contradanse -> španska Contradanza -> kubanski Danzon), pa zatim Habanera, Bolero, Guajira i Guaracha. Kao kombinacija raznih navedenih uticaja nastaje Son, u mnogo nekad i skroz različitih varijanti. Poslednji važan začin za nastanak „kubanske Salse“ dodaju Swing muzika i ples. Amerikanci su u doba Swinga još bili jako prisutni na Kubi, tek mnogo kasnije je došlo do potpunog prekida bilo kakve komunikacije. Osim afričkih plesova i Contradanze svi ostali se razvijaju u jako kratko vreme, većinom u prvih tridesetak godina XX veka.
Sličan spoj se takođe dogodio u manjoj meri i sa varijacijama i u drugim zemljama poput Dominikanske Republike, Kolumbije, Portorika i ostalima. Grupe ovih zemalja odvezle su svoju muziku u Meksiko Siti u doba poznatih filmova te zemlje (Perez Prado, najpoznatiji kompozitor i izvođač). Ubrzo nakon toga došlo je do sličnog pokreta u Njujorku, zahvaljujući pre svega tamošnjim Portorikancima, a nakon nekog vremena se iz Meksiko Sitija ona širi i u Los Anđeles koji je naseljen mnogim Meksikancima. U ovim gradovima došlo je do više spojeva i veće promocije. Nastala je i komercijalna muzika, jer je tu bilo više investicija.
Njujorški Portorikanci, takozvani „Njujorkijanci“, su stvorili izraz “Salsa” i novi način plesanja, i zato mnogi kažu da su Portorikanci tvorci Salse – ali je to tačno samo ako uvažimo da kubanski ples koji mi plešemo nije Salsa nego Son Casino. Međutim, i portorikansko-njujorška i meksičko-losanđeleska Salsa imaju osnovu u kubanskom Son Casinu, pa zato ipak svi prihvataju da su koreni Salse neupitno na Kubi.
Termin „Salsa“ je postao popularan i u početku se koristio kao naziv za mnoge različite tipove muzike, iz nekoliko zemalja španskog uticaja: Rhumba, Són Montuno, Guaracha, Mambo, Cha cha cha, Danzón, Són, Guaguanco, Cubop, Guajira, Charanga, Cumbia, Plena, Bomba, Festejo, Merengue i ostali. Mnogi od njih su zadržali svoju individualnost, i mnogi su se mešali stvarajući “Salsu”.
Ako slušate današnju Salsu, naći ćete bazu Sona, ali ćete čuti i Kumbiju i Guaraču. Takođe ćete čuti neki stari Merenge ugrađen u ritam različitih pesama. Čućete mnogo starih stilova negde u modernim bitovima. Salsa se razlikuje od lokacije do lokacije.

SALSA I MAMBO

Mambo je takođe izraz koji može da zbuni, jer znači nekoliko različitih stvari. Prvo, postojao je stari kubanski ples Mambo koji nema veze sa ovim današnjim, jedino što se njegov osnovni korak ponekad stavlja kao ukras u kubansku Salsu ili recimo Ruedu. Drugo, u SAD je u latino-muziku inspirisanu Kubom i džezom (šta će kasnije da postane salsa) ubačen deo koji se zvao, i još uvek se zove „mambo-deonica“. Onda su na to, a posle i na cele Salsa pesme „Njujorkijanci“ počeli da igraju novi ples koji je nazvan Mambo. Iz tog plesa se vremenom razvila nekadašnja stara „Palladium Style“, a zatim i novija njujorška Salsa, da bi vremenom i nju počeli (opet) da zovu Mambo, ili kako je još znamo „Salsa na 2“. Ovaj zadnji naziv je isto dosta upitan, jer se zapravo skoro svi pre navedeni kubanski parovni plesovi (Son, Bolero, Chachacha, „starinski“ Mambo, itd.) igraju „na dva“, tek retki imaju varijantu i „na jedan“, pa tako plesanje „na dva“ nikako nije ekskluzivna karakteristika njujorške varijante – tek prelaskom sa Kube u druge države se zapravo Salsa počinje negde igrati „na jedan“, onako kako najčešće i mi igramo.

ZAKLJUČAK

Salsa, kao i drvo, ima mnogo korena i mnogo grana, ali i jedan deo koji nas sve ujedinjuje. Važno je da se Salsa igra širom sveta medju Hispanjolcima i da je primila uticaj mnogih mesta među njima – i od svih nas koji je igramo – i to je uzorak naše fleksibilnosti i evolucije.
Ako mislite da jedno mesto može uzeti zasluge za postojanje Salse, grešite.
A ako mislite da je jedan stil plesa bolji, zamislite da najbolji plesač u određenom stilu, bez svog partnera, odlazi na ples u klub u kojem preovlađuje drugačiji stil. Neće izgledati dobro kao i domaći. Svaki plesač je naviknut da pleše svoj stil.
Niko nije bolji, samo je drugačiji. Živela Istina, Živela Salsa!

 

- Advertisment -

Most Popular

Prvi Srbin koji je imao harem: Čuveni srpski vojvoda usred Karađorđeve države imao 42 žene

Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu...

DŽEJMI OLIVER PODELIO RECEPT ZA RUČAK ZA ČETVORO!

Džejmi Oliver proslavio se jednostavnim receptima koje svako može lako da pripremi, a njegovi specijaliteti su uprkos...

Svakog trećeg dana u Nemačkoj, jednu ženu ubije njen sadašnji ili bivši partner.

 Na Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama, 25. Novembra, zgrade u Sjevernoj Rajni-Vestfaliji osvijetljene su narančastom bojom.

Bubnjar amadeus benda preminuo u 45. godini: Bojan izgubio bitku sa korona virusom

Bojan Zlatanović Tokan (45), Bubnjar muzičkog sastava „Amadeus bend“, preminuo je od posledica koronavirusa u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.

Recent Comments