Isidora Bjelica_270115_Ras foto Rajko Ristic29_preview

Poznata spisateljica Isidora Bjelica preminula je danas u stanu svojih roditelja na Novom Beogradu. Isidora Bjelica je prošle godine otkrila sa čim se susreće tokom borbe sa opakom bolešću, te hrabro poručila da je život zapravo učenje ljubavi.

– To kako mi sudimo šta je dobro, a šta loše, jedan je od destruktivnih programa. Najčešće ne shvatamo da je sve dobro i da čovek kroz patnju najbrže podiže svest i čisti se od destruktivnih uverenja. Ništa nije samo po sebi dobro niti loše – možete biti u teškoj depresiji i kad ste bogati i kad ste siromašni, i zdravi i bolesni, i udati i razvedeni. Hoću da kažem, umeće življenja je u emotivnoj alhemiji da spoljne poticaje uvek iskoristimo za ekspanziju svesti. Na neki način, ono što smatramo preprekom jeste put. Ako to prihvatimo i naučimo, nestaju strahovi i naša borba sa kosmičkim zakonitostima, a život postaje čudesna igra otkrivanja šta je to ljubav. Iz svog života izbacila sam očekivanja od drugih, a ubacila sam pre svega znanja koja mi pomažu da budem emotivno nezavisna, da znam da me emotivno niko ne može povrediti, osim mojih misli. Bio je dug put da dođem to toga, jer kao i svaka hipersenzibilna osoba bila sam veoma okrutna prema sebi zbog tuđeg zla, bila sam “people pleaser” a da toga nisam ni bila svesna. Želela sam da budem voljena od svih, a to je bolest i indikacija da sam bila stalno gladna ljubavi i da nisam znala istinski da volim sebe. Čovek gladan ljubavi uvek je nesrećan i uvek povređen.

– Više zatucanima. Primitivizam ima svoje dobre strane, primitivna plemena u Južnoj Americi su na primer konektovana sa zemljom i izvorom i ne žive strah i laž. Osuda je proizvod straha – ljudi ne shvataju da ono što se prećutkuje dobija snagu. Ali ne bolujem od najčešćeg balkanskog virusa, da verujem kako sam ja super, a da su drugi zatucani i da ja treba da ih menjam. Znam da ako se nalazim u sredini u kojoj su zastupljeni zatucanost, strah i sujeverje, moram to pre svega da očistim u svojoj podsvesti. Da očistim ostatke tih programa ugrađenih i u moje kolektivno nesvesno. Samo tako se menja kolektivna svest – sopstvenim samooslobođenjem.