Monday, March 1, 2021
Home Arhiva PIVOM DO KRISTALNIH NOTA

PIVOM DO KRISTALNIH NOTA

Kada bih se trudili da nađemo reč koja će najbolje opisati duh i kulturu jednog grada kao što je Prag, sigurno bi još dugo koračali preko Karlovog mosta gledajući u reku Vltavu, slušali otkucaje čuvenog sata – devet apostola, i opet možda ni Kafka , pisac romana – Proces, ne bi nas nadahnuo da u jednoj reči satkamo sve što opisuje grad nastao osnivanjem Praškog zamka 880 – te godine.

Istorija je duga i sa njom su i promene velike. Za Prag možemo reći da je možda najznačajniji privredni i kulturni napredak doživeo tokom srednjeg veka za vreme vladavine Karla IV, českog kralja i cara Svetog rimskog carstva, koji je u Pragu osnovao najstariji Univerzitet u centralnoj Evropi, zatim Novi grad,

Katedralu sv . Vida, slovenski manastir i još mnogo značajnih građevina.

Grad zlatnih kula, baroknih zgrada i mostova koji svojim bojama podsećaju na ušećereno voće, buržoaski plavim nebeskim svodom i maznim talasima reke Vltave bio je inspiracija mnogim velikim umetnicima da u svojim delima ovekoveče uzajamne emocije kroz muziku, slikarstvo pisanu reč.

Najpoznatiji među njima su dva velika kompozitora, Bedzih Smetana o Antonij Dvorzak .

Bedzih Smetana inače poreklom iz pivarske porodice, Češku i Prag pominje u svojim čuvenim simfonijskim poemama, poput ciklusa – Vltava, Moja Zemlja, Sa čeških polja i lugova, poeme koje i danas predstavljaju remek dela klasične muzike. Antonij Dvorzak u delima – Simfonija br. 9 Iz Novog sveta. Treba pomenuti da je čuveni kompozitor Volfgang Amadeus Mocart za vreme svog dugogodišnjeg boravka u Pragu napisao operu

Don Đovani  i simfoniju – Prag . O mističnosti Praga u svojim književnim delima su pisali i Milan Kundera – Nepodnošljiva lakoća postojanja – Franc Kafka -Proces, Jaroslav Sajfert – Uplakani grad – i mnogi drugi esejisti i dramaturzi.

Prag kao inspiracija, kao muza, kao grad sa umetničkim stilovima od baroka, renesanse, gotike, modernog,

U Pragu su svoje znanje sticali i Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Jorhan Purkinje, a naši savremenici čuveni režiseri Praške škole filma Miloš Forman, dobitnik Oskara za filmove – Let iznad kukavičjeg gnezda- i Amadeus, kao i režiser Jirzi Mencel, Strogo praćeni vozovi.

Gde je nastanak kulture? Da li je kultura nepraćeni voz ako ne odemo za Prag ?

Gde ćemo slušati muziku vekova kojoj se sve više vraćamo da bi se osvežili kristalnim notama poput českog čuvenog Brenda.

Da li umemo da uz pivo slušamo Betovena i uz kobasice da se divimo operskim arijama, da li smo samo surogat modernog doba i licemerni predstavnici kiča? Da li je muzika koju nazivamo našom jer uz nju ritualski skačemo,

zapomažemo, pijemo svoju muku i grlimo tuđu bedu zaista toliko daleko od onog čemu se se svetski trend vraća?

Naša inteligencija nije ništa manja da spozna vibracije koje se plasiraju i ništa manja od toga da kreira jedinstvo i novi poredak sviranja nota, kompoziciju slatkih harmonija vokalnih natpevavanja ukrašenih novim izrazom. Kultura je ono što ćemo da pružimo i ono što će da zaživi u svakom pojedincu izgubljenom između ritmova. Novi pravac –staro odelo. Spajamo nespojivo i osvajamo neosvojivo.

Kulturni bastion je cilj svakog društva, ličnosti, pojedinca. Uživati u zvuku da bi se pronašli sa samim sobom, doživeti nepoznato i čuvati tradicionalno.

Na dobrom tlu uvek rađa dobro. Prag je ispit za svakog od nas. Toliko uzoranih hektara kulture genijalnim rukama finalizirale su ruke talentovanih majstora. Sa svih strana došli i ostavili nešto svoje po čemu će da se pamte, a njihovo nije. I naše su stope na svim mostovima i naša su dela blago na kom sedimo. Strah je vera u naopako dobro, zato bez straha uđimo na nova vrata muzike, makar da oslušnemo da li smo bili u pravu.

 

 

 

Previous articleAurovil Grad zore
Next articleMeksička ulična hrana
- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments