Wednesday, April 14, 2021
HomeZanimljivostTehnologijaPAŽNJA, OVI LJUDI NE POSTOJE: A možda vas baš oni vrebaju na...

PAŽNJA, OVI LJUDI NE POSTOJE: A možda vas baš oni vrebaju na društvenim mrežama!

Stručnjaci za bezbednost na internetu nas odavno upozoravaju da iza mnogih “likova” u virtuelnom svetu stoje prevaranti te da čak iako vidimo njihovu fotografiju to ništa ne znači. Međutim, evo kako izgledaju ljudi koji zapravo ne postoje.

Postoje čak i legalni biznisi koji “prodaju ljude koji ne postoje”.

Reč je o fotografijama “ljudi” koje se mogu besplatno preuzeti sa stranice ThisPersonDoesNotExist.com, ukoliko su vam potrebne za profile u videoigarama ili druge svrhe. Svaki put kad otvorite, odnosno osvežite ovu stranicu, pojaviće vam se nova fotografija imaginarne osobe, uz sledeću napomenu: “zamišljeno pomoću GAN (generativna suparnička mreža) Style GAN2 – Karras et al i Nvidia”.

Kreator stranice je Filip Vang, softverski inženjer iz Ubera. Kako piše američki tech-portal Verge, algoritam iza stranice izvežban je na velikom broju stvarnih fotografija, a imaginarne slike generiše pomoću GAN-a, neuronska mreže za mašinske nauke koju je kompanija za kompjutersku grafiku Nvidia učinila javno dostupnom.

“Većina ljudi ne shvata koliko će dobar AI biti u sintetsanju slika u budućnosti”, navodi Vang.

Lažne ljude s ovakvih fotografija moguće je ostariti, promeniti im pol, rasu, izraz lica ili ih podmladiti. Ukoliko vam trebaju lažni ljudi u pokretu, takve nudi kompanija Rosebud.Ai. Njihovi lažni ljudi mogu i da govore. GAN se, naime, koristi i u stvaranju tzv. deep fake (duboki lažnjaci) videa. Takođe, GAN može generisati i životinje, animirane likove ili oživeti umetničke slike.

Njujork Tajms je u sklopu reportaže o ovom fenomenu čak napravio svoj sistem veštačke inteligencije (AI), koristeći se spomenutim softverom GAN. On takođe generiše lažne fotografije koje se mogu menjati prema dobu, rasi, polu, raspoloženju, obliku i veličini očiju ili perspektivi.

“Kad se ova tehnologija pojavila 2014. bila je loša – izgledala je kao iz igrice Sims. To je podsetnik koliko tehnologija može napredovati. Detekcija će s vremenom samo postajati sve teža”, kaže Kamil Fransoa, istraživačica dezinformacija i manipulacija na društvenim mrežama.

A takvo napredno lažiranje postalo je moguće zahvaljujući dramatičnom napretku kompjutershih tennologija u identifikovanju ključnih crta lica. Danas se tehnologija za prepoznavanja lica koristi za otključavanje telefona ili prepoznavanje neke osobe među hiljadama fotografija.

Čak se i špijuni sada skrivaju iza atraktivnog lažnog lica. Kako je AP utvrdio u svojoj istrazi, društvena mreža za zapošljavanje i poslovno povezivanje LinkedIn puna je fantomskih profila. Na jedan su se posebno fokusirali – profil mlade crvenokose Amerikanke po imenu Katie Jones, koja navodno radi u jednom od vodećih “think-tank” instituta, a na LinkedInu je povezana i s istaknutim ekspertima i političkim zvaničnicima. Problem je, vredi još jednom naglasiti, što Kejti  Džons ne postoji.

A eksperti kažu da je LinkedIn, svojevrsna globalna zbirka poslovnih ljudi, stručnjaka i zvaničnika, vrlo privlačan za špijune. Vilijam Evanina, direktor američkog Nacionalnog kontraobaveštajnog i bezbednosnog centra, smatra da strani špijuni redovno koriste lažne profile da bi se približili američkim metama, ističući posebno Kinu.

“Umesto da šalju špijune da vrbuju metu na nekom parkingu u SAD-u, mnogo je brže i efikasnije sediti iza tastature Šangaju i poslati zahteve za prijateljstvo 30 hiljada meta”, objašnjava Evanina za AP

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments