Monday, April 12, 2021
HomeLifestyleNa šta smo upozoreni još pre 70 godina?

Na šta smo upozoreni još pre 70 godina?

Ako ste čitali Georgea Orwella iz 1984. i Hrabri novi svet Aldousa Huxleyja , može se činiti da ova dva romana nemaju ništa zajedničko, osim činjenice da obojica opisuju distopijska društva budućnosti .

Pa ipak, obojica pružaju isti recept za mentalno ropstvo koji se danas koristi u našem društvu.

U 1984 , vidimo sumorni svet bezobzirne diktature stranke koja čuva sve u strahu. Orwellovo društvo ne samo da potiskuje slobodu govora – ono potiskuje slobodu misli i samu individualnost.

Metode terora poput apsurdne ratne propagande i totalnog nadzora ubijaju i najsitnije seme kritičke misli u glavama ljudi. Oni koji su još uvek sposobni za određenu kritičku misao, Misaona policija progoni i na kraju uništava.

Niko nije siguran – u ovom totalitarnom društvu ljudi prijavljuju svoje komšije i saradnike zbog neobičnog ponašanja vlastima,,jednako lako kao što deca prijavljuju vlastite roditelje.

Društvo Aldousa Huxleyja

Hrabri novi svit na toliko načina opisuje društvo koje je slično našem. Izgrađena je na bezumnom konzumerizmu i površnim željama za beskrajnom zabavom i ležernim seksom.

Ne postoji koncept porodice, veze ili ljubavi – “svi pripadaju svima drugima” , što znači da među ljudima nema obveza ili vezanosti.

Ne samo da ne postoje porodične i emocionalne veze, već se i sama ideja takvih veza među ljudima smatra neprimjerenom i sramotnom.

Ovde se sloboda misli ukida na drugačiji način nego 1984. – hranjenjem ljudi iluzijom globalne sreće i obilja . Postoji raznolika hrana za jesti, roba za kupiti i zabavne stvari kojima ćete ispuniti svoje slobodno vreme.

Ko bi mogao biti nesreĆan u takvom društvu?

Recept za mentalno ropstvo

U oba distopijska društva ljudi se pretvaraju u bezumne robove pomoću kontrole uma i društvene uvetovanosti . Iako su metode prilično različite, postoji jedan temeljni princip koji se aktivno koristi i u našem društvu:

Neka ljudi budu što više zauzeti i rastreseni .

I 1984. i Hrabri novi svet , građani retko imaju priliku ostati sami. Stalno se bave grupnim aktivnostima na poslu i u slobodno vreme. Želja da se te aktivnosti propuste smatra se pobunom protiv samog društva .

Osamljene potrage nisu samo obeshrabrene – one se smatraju nenormalnim i štetnim. Svatko ko voli provoditi vreme u vlastitoj osami patologiziran je i žrtvovan.

Evo citata iz 1984.:

U principu član Partije nije imao slobodnog vremena i nikada nije bio sam, osim u krevetu. Pretpostavljalo se da će, kad ne radi, jede ili spava, učestvovati u nekoj vrsti komunalne rekreacije: učiniti bilo što što sugeriše ukus samoće, čak i sam prošetati, uvek je bilo pomalo opasno.

Evo i citata iz Hrabrog novog sveta :

“Ali ljudi nikad više nisu sami”, rekao je Mustapha Mond. „Mi ih teramo da mrze samoću; i uređujemo njihov život tako da je gotovo nemoguće da ga ikad imaju. ”

Mentalno ropstvo u našem društvu

Pa kakva je veza s današnjim društvom? Srećom, policija nas ne otpušta s posla niti nas zarobljava samo zato što radije petak petak veče provodimo kod kuće sami.

Ali ako dobro razmislite, i mi živimo u svetu stalne distrakcije .

Naši zauzeti rasporedi retko nam daju priliku da ostanemo sami sa svojim mislima pa tako petkom uveče u toj našoj kući postoje ti naši pametni telefoni koji nas održavaju povezanima sa svetom 24 sata dnevno, a televizori nas umrtvljuju svim vrstama gluposti.

U suštini nikada nismo sami , baš kao i protagonisti ova dva romana. Nije slučajno da se u tim distopijskim društvima toliko obeshrabruju usamljene aktivnosti.

Kada čovek ostane sam, razmišlja .

Što više vremena provedete sami, postajete svesniji. Što je verovatnije da ćete preispitivati ​​sebe, svoj život, druge ljude i svet u kojem živite.

Naučite misliti svojom glavom i razmišljati o svakom događaju ili činjenici. Prestajete biti nesvesni potrošač beskorisnih stvari i besmislenih informacija.

Nijedno društvo ne želi da njegovi građani budu budni i sposobni za kritičku misao, jer to znači da će neizbežno na kraju propitivati ​​samo društvo.

Jedno je puno lakše kontrolirati kada je njihov fokus usredsređen na tračeve slavnih, TV emisije i uznemirujuće priče iz vesti. Ili kad je čoveku stalo samo do zadovoljenja svojih impulsa i sebičnih želja za užitkom, novcem i taštinom.

Kao što vidite, nisu potrebne sofisticirane tehnike kontrole uma da bi se stanovništvo zarobilo u mentalno ropstvo. Potrebno je samo da ljudi budu stalno zauzeti i rastreseni .

I na to su nas upozorili George Orwell i Aldous Huxley u svojim književnim remek-delima pre više od 70 godina.

Autor:Anna LeMind, Learning Mind

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments