Wednesday, July 28, 2021
HomeEventiDijasporaLockdown slomio mlade u Hrvatskoj: ‘Psihijatrijski odeli su preplavljeni, ovo je slično...

Lockdown slomio mlade u Hrvatskoj: ‘Psihijatrijski odeli su preplavljeni, ovo je slično ratnom stanju‘

U jeku pandemije, početkom godine, svaki peti srednjoškolac bio je depresivan, no stanje je sada još gore: psihijatrijski odeli za djecu i mlade poslednjih sedmica preplavljeni su pacijentima, a broj hospitalizacija adolescenata zbog depresije i suicidalnog ponašanja dramatično raste.

Meseci on-line nastave, drastične promjene u funkcionisanju društva  i zatvorenost u četiri zida ostavili su traga na mladima, kojima će – ističu stručnjaci – tek kad pandemija prođe biti teško nositi se sa životnim problemima i obavezama koje ih čekaju, piše Novi list.

“Mentalni su poremećaji izrazitiji što je kompleksnija situacija u društvu. Tako je za lockdown, jednu pojednostavljenu situaciju u društvu kada se svi bavimo jednom temom, karakteristično da je i mentalno zdravlje naizgled bolje jer se vidi manje akutnih poremećaja, i jer svi živimo u jednom akutnom i pojednostavljenom svetu. Međutim, problem je kad popusti taj osećaj da je samo covid-19 važan, upozorava dr. sc. Josip Podobnik”, subspecijalist dečje i adolescentne psihijatrije u Psihijatrijskoj bolnici za decu i mlade u Zagrebu.

U toj bolnici od poslednjeg popuštanja mera uočljivo se, kaže, povećao broj pacijenata, pa i onih hospitaliziranih. Najčešće su to adolescenti koji dolaze zbog depresije i suicidalnih misli i ponašanja. Njihov je broj u odnosu na doba lockdowna peterostruko veći, a u odnosu na razdoblje pre pandemije takvih je pacijenata dvostruko više, ističe Podobnik.

Život u pandemiji ostavio je traga na svima, a posebno mladima koji su u emocionalno najosetljivijem razdoblju života. U suludim okolnostima u kakvima živimo već godinu dana teško je zadržati mentalno zdravlje, a psihijatar Podobnik uspoređuje to s posledicama ratnog stanja.

“Doba covida-19 pojednostavljuje društvenu i kognitivnu shemu, makar svi na neki način ludujemo. Ali je to, tako da kažem, društveno prihvatljivo. Onda se i ta mentalna problematika manje vidi i većina mentalnih poremećaja zapravo funkcioniše bolje. Nema pritiska škole, ide se na online, ne morate ići na posao, država se brine o vama… Kad se to popusti, onda se poremećaji javljaju većom snagom jer treba nadoknaditi propušteno. I u radnim uslovima i u školskim uslovima. I sada zato imamo nagli, upadljivi porast svih oblika mentalne simptomatike, uključujući depresivnost i suicidalnost” , ističe Podobnik.

“Sada više nema onoga: svi smo jedinstveni, svi smo po balkonima… To je slično ratnom stanju, tek kada ono prestane javlja se PTSP i raste stopa suicida. Može se reći da je mentalnih problema danas deset puta više nego za vrijeme lockdowna, a u odnosu na vreme prije covida-19 pacijenata je dvaput više. Jer kompleksnost preživljavanja na poslu, u školi, sada je veća nego prije godinu dana, objašnjava dečji psihijatar, a nemerljivo je kompleksnija nego kad smo svi “na covidu” i razmišljamo u jednoj mentalnoj shemi”.

U vrijeme lockdowna mentalni su se problemi prikrili, pritisak škole se smanjio, a dečkima se otvorio prostor za više “gejmanja” i kockanja preko interneta. I devojkama sa socijalnom fobijom ili fobijom od škole stanje se popravilo.

“Kompleksna problematika opsesivno-kompulzivnog poremećaja sada je ustvari prihvatljiva. Dete koje se boji ići u školu da se ne zarazi prije šest mjeseci je imalo poremećaj, a sada je to odluka štaba”, ilustruje dr. Podobnik. Kaže kako se mentalni problemi nekad doista smanje, no nekad se samo prikriju jer su u doba pandemije – prihvatljiviji.

Najveće probleme u postcovid razdoblju, kaže, imaoni najosetljiviji: tinejdžeri koji su i ranije bili depresivni, skloni samoozljeđivanju, nestabilni… Teškoće će osetiti i oni koji su se tokom pandemije “prikrili”, dakle mladi koji pate od socijalne fobije, mladi delinkventi… Na posebnom udaru su devojke, jer su autodestruktivnost, samopovređivanje i depresivnost tipičniji za njih, dok je agresivnost prema van karakteristična za muški pol.

U našu bolnicu u odnosu na prvih šest mjeseci karantene dolazi i pet do šest puta više dece, a to se povećanje u velikoj meri odnosi na cure koje su u ranoj i srednjoj adolescenciji”, veli Podobnik.

“Klinički je dojam da je, kako se čini da nas je covid-19 prestao spajati i oseća se kraj pandemije, nastupilo veliko povećanje depresivnih poremećaja i suicidalnih ponašanja”, objašnjava.

Dece mlađe dobi je, kaže, manje, i ona češće imaju simptome hiperaktivnosti i smetnji ponašanja. I njihov broj raste, ali se tu decu uglavnom ne hospitalizira.

Kako roditelji trebaju postupiti ako uoče promjene u ponašanju svog tinejdžera? Potražiti stručnu pomoć, poziva psihijatar.

-“Kad je u pitanju suicidalnost, autodestrukcija, samoozleđivanje, treba uvek stanje shvatiti krajnje ozbiljno. Ne postoji nitko tako pametan da može predvideti koji će slučaj završiti tragično, a koji neće. Ne postoji takav mozak koji to može reći. Tinejdžer koji se čini bolji, može pre počiniti suicid nego onaj koji je neprekidno u riziku. Svaki takav slučaj treba ozbiljno shvatiti i potražiti pomoć stručnjaka. To je nešto što treba lečiti, a to se ne može kod kuće”, upozorava Podobnik.

Podaci iz vremena pre pandemije kažu da se depresija javlja u približno dva posto dece, te između četiri i osam posto adolescenata. Istraživanje ESPAD 2011. govori da 29 posto učenika barem jednom do 16. godine života razmišlja o tome da se povredi ili si naudi na drugi način, a 8,4 posto učenika barem jednom je pokušalo izvršiti samoubistvo.

Simptomi depresije kod tinejdžera

– tuga, beznadnost, plačljivost

– uočljive promjene navika jedenja i spavanja

– neuobičajeno nasilno ili buntovno ponašanje

– povlačenje od porodice i prijatelja

– gubitak interesa za aktivnosti, ustrajna dosada

– osećaj bezvrednosti i krivice

– gubitak entuzijazma i motivacije

– umor ili gubitak energije

– neobjašnjiv pad u kvaliteti školskog rada

– neuobičajeno zanemarivanje vanjskog izgleda

– fizičke tegobe koje nisu stvarne

– razdražljivost, nemir

– bežanje od kuće

– zloupotreba droga ili alkohola

– fokusiranost na temu smrti

– poklanjanje vrednih stvari

– razgovori o samoubistvu, čak i u šali

– pretnje ili pokušaj samoubistva

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Most Popular

Most Popular

Most Popular