Thursday, November 26, 2020
Home Arhiva Kopriva neugledna kraljica zdravlja

Kopriva neugledna kraljica zdravlja

Znamo da su naši preci svoje zdravstvene tegobe najčešće lečili na prirodan način. Kopriva je u tome igrala veliku ulogu. Ova rasprostranjena biljka je stari narodni lek koji pomaže kod infekcije mokraćnog mjehura, kod prevencije bubrežnih kamenaca, pročišćava krv, a kako je izuzetno bogata željezom jača slabokrvne osobe. Kopriva je korisna i kod reume, regulisanja probave, sprečava opadanje kose te smanjuje nervnu napetost. Pomaže i kod virusnih i bakterijskih infekcija, alergija te jednostavno jača imunitet. Kopriva sadrži belančevine i masti, a od minerala kalcij, fosfor, željezo, magnezij, vitamine…

Malo koja biljka ima tako obiman popis proverenog lekovitog delovanja na ljudsko zdravlje kao što to ima kopriva: alergije, prehlada, giht, reuma, išijas, bolesti jetre, žuči i slezene, loša probava, čir na želucu i dvanaestercu, dijabetes, bubrežni kamenci, upala mokraćovoda, anemija, kožne bolesti, povećanje prostate, zdravlje kose. Ubrzava metabolizam, jača imunitet, sprečava upale, zaustavlja krvarenje. Potiče obnovu ćelija pa tako pomaže i kod obnove hrskavičnog tkiva. Na popisu lekovitog delovanja koprive su i najteže bolesti, kao što su rak slezene i leukemija…

Pozitivno deluje na gušteraču i pomaže snižavanju šećera u krvi. Čaj od koprive odličan je za čišćenje organizma. Daje sjaj koži, rešava problem s aknama i kožnim obolenjima. U biljnoj medicini čaj od koprive se koristi za bolesti jetre i žući, za poremećaje sna, grčeve ustomaku, čireve, bolesti pluća… Osvežvaa kod umora i iscrpljenosti. Naime, mlado lišće koprive sadrži 20 puta više vitamina C nego zelena salata.

Po svemu, kopriva je doista neverojatna biljka. Prati ljudski rod od prvih civilizacija do današnjih dana. Kopriva odvajkada ljude leči, hrani i odeva. Drevni narodi nisu mogli znati njezin hemijski sastav, ali su znali sve njene blagodati. Stari Egipćani koristili su čaj od koprive protiv kostobolje i reume. Pomoću koprive stari su Rimljani osvojili svet. Legionari bi je nosili sa sobom ili bi je usput brali da bi nakon dugih napornih marševa u njoj namakali noge. Ili bi ih trljali koprivom da pobude cirkulaciju. I kuhali bi je zajedno s mesom kako bi meso bilo mekše.

Hipokrat već je 400 godina prije Hrista poznavao 60-tak lekova od koprive. Njegov isto tako slavni sledbenik Galen propisuje koprivu kao lijek kod gangrene, krasta i rana u ustima, krvarenja iz nosa, za lečenje astme, upale slezene i plućne maramice te kao sredstvo za poticanje mokrenja i stolice.

Naravno, ono što iz koprive žari i pali nije vatra starih božanstava, već čista hemija. Ta žareća supstanca mešavina je histamina, acetilkolina, seratonina i mravlje kiseline. A one guste dlačice na stabljici i listovima koprive zapravo su šuplje i krute žaoke od lako lomljivog minerala – silicija. Pri ubodu, vrhovi tih krhkih silicijevih dlačica-bodljika-cevčica se slome – i u kožu uliju hemijsku mešavinu koja peče poput vatre i izaziva plikove.

Uz to, danas se zna: cela biljka – i koren i stabljika i list i cvet prepuni su upravo onih prirodnih elemenata bez kojih ljudski organizam ne može opstati: kalija, kalcija, željeza, fosfora, magnezija, natrija; vitamina C, B2, B5, K…

Savremena nauka otkrila je i to da kopriva sadrži i pigment kvercetin. Taj flavonoid je snažni antioksidans i antihistaminik koji smanjuje jake upale. Upravo sama kopriva lek je za kožnu bolest koprivnjaču (urtikariju) i za druge osipe i kožne alergijske reakcije.

Eto, zapravo je to pravo čudo Božje – taj spoj i ustroj hemijskih supstanci, tvari, minerala i vitamina u jednoj takvoj neuglednoj biljci, koja obilato raste i širi se po zakutcima i zapuštenim mestima. Ali uvek blizu naselja i uvek ljudima na dohvat ruke.

Kopriva je najbolja prva prolećna hrana. Koriste se samo mladi vrhovi od kojih se može pripraviti čitav niz ukusnih jela – od juhe do samostalnog jela, priloga ili salate. Treba odmah znati da je koprivu dovoljno samo preliti vrućom vodom (blanširati) kako bi prestala žariti.

Još u praistoriji prije četiri hiljade godina koristile su se tkanine od koprive. Potvrđuje to nalaz u Danskoj gdje su iz tog doba pronađeni pogrebni pokrovi satkani od vlakana koprive. Kroz istoriju, od koprive su se izrađivala jedra, konopi, plele ribarske mreže. Tkale su se marame i ostali delovi odeće. U kućama su stolnjaci i zavese bile – od koprive. Nimalo se nije razlikovala od tkanine napravljene od lana i konoplje, čak su tvrdili da je i trajnija.

Veliki preokret je u 16. veku doneo pamuk. Bio je pogodniji i izdašniji za uzgoj, skupljanje, obradu i tkanje. A bio je i mekši, i lepše neutralnije meke boje.

Koprivi su se vratili Nemci u Prvom svetskom ratu jer su im sile Antante nametnule ekonomsku blokadu koja je uključila i prekid opskrbe pamukom. Nemačka tekstilna industrija snabdevala je svoju vojsku uniformama napravljenim od koprive! Nije rađena samo odjeća – od koprive su bili napravljene vreće, ruksaci, remenje, pa i oprema za konje.

Danas u naučnim krugovima, pre svega u Engleskoj, postoje pobornici povratka koprive u tekstilnu industriju. To je zasnovano na novim tehnologijama koje olakšavaju obradu koprive u predivo. A opravdanje je i u ekologiji jer uzgoj pamuka vezan je za pesticide i za hemikalije koje se dobijaju iz skupe nafte.

- Advertisment -

Most Popular

Četiri modne greške zbog kojih izgledate starije

Postoje sitne greške koje pravimo pri oblačenju i kombinovanju odjeće zbog kojih možda ostavljate drugačiji utisak od onog koji ste željeli.

Megan Markl izgubila bebu

Megan Markl je otvorila dušu i otkrila kako je u julu ove godine izgubila bebu.Za New York Times...

Prvi Srbin koji je imao harem: Čuveni srpski vojvoda usred Karađorđeve države imao 42 žene

Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu...

Recent Comments