Tuesday, January 26, 2021
Home Zdravlje Psihologija KAKO PREBOLETI NEUZVRAĆENU LJUBAV: Psiholog otkriva - Ovo je glavni razlog zašto...

KAKO PREBOLETI NEUZVRAĆENU LJUBAV: Psiholog otkriva – Ovo je glavni razlog zašto nema privlačnosti

Neuzvraćena ljubav je romantična ljubav koja postoji samo sa jedne strane, samo od jedne osobe ka drugoj. Druga osoba ne mora biti ona koja uopšte nema osećanja, može imati prijateljsku naklonost, koja ipak nije recipročna ponuđenom intenzitetu emocija. To je odbijanje poziva, ponude za romantičnu privrženost. Ona je neuspela po svojoj formi, spada u grupu ljubavi koje su neostvarene zbog pritisaka kulture, porodice, sredine, geografske daljine i sl.

Jedina razlika je to što nisu faktori spolja prekinuli odnos, već je odnos preveniran unutrašnjim nedostatkom želje jednog od potencijalnih partnera. Neuzvraćena ljubav ne mora odmah po formi podrazumevati odbijanje, već i situacije u kojima jedna osoba tokom upoznavanja uspeva da razvije romantična osećanja, a druga ne. Tada je teže, kako je nada bila pružena, a zatim izgubljena. U neuzvraćenoj ljubavi uvek postoje dve strane, iako je samo strana osobe koja nudi svoju ljubav, najčešće objašnjena. Ljubav nije uvek ciklus uzajamnosti.

Zašto se neuzvraćena ljubav dešava?

Razlozi mogu biti različiti, od onih jednostavnih zabuna, do dubokih psihičkih procesa. Dokle god se privlačnost održava na nivou reciprociteta, neuzvraćena ljubav ne bi trebala da pronalazi svoje mesto.

Osobe koje su atraktivne, po izgledu, postignućima, društvenom statusu, zbog veće mogućnosti izbora partnera, biraju takođe druge atraktivne osobe. Nedostižna ljubav, ujedno i iluzija sa najviše potencijala, može biti razlog neuzvraćene ljubavi. Ovakav izbor partnera povezuje se i sa nesigurnim obrascima vezivanja, gde se u samom startu postavlja nedostupan partner, kako bi se izbegla predviđena bol.

Platonska prijateljska ljubav pravi osnovu bliske i intimne razmene, što kod jednog od prijatelja može dovesti do razvoja romantičnih osećanja, a kod drugog ne.

Negovanje ljubavi ka bivšem partneru, uprkos tome što osoba zna da izbor nije dobar.

Drugi scenariji mogu biti povezani sa pogrešnim interpretiranjem neverbalnih znakova, zatim sa odbijanjem atraktivnijih partnera iz uverenja da neće biti sposobni da zadrže ljubav.

Atačment je emocionalna povezanost koju razvijamo sa roditeljima, nit koja nam omogućava da preživimo. Onda se može postaviti pitanje zašto se ljubav koja je ponuđena ne uzvraća. Takođe, istraživanja su potvrdila da ljudi koji su manje u odbrambenom stavu ka drugima, češće iskuse ljubav od onih koji su defanzivni ka drugima. Prema ovome, ljubav je ujedno i preuzimanje rizika. Izlaganje mogućnosti povrede. Neuzvraćena ljubav razotkriva dimenzije ovog rizika.

Ljubav je i kulturološka predstava, visoko vrednovana u društvu, što stavlja dodatnu presiju kroz poruku: „Ukoliko ne uspeš u ljubavi, to je odraz tvoje vrednosti, ljubav daje smisao životu i opravdava mnoge ljudske postupke.“ Neuzvraćena ljubav je, prema ovome, jednaka podbacivanju u najbtnijem zadatku u životu. Iz straha da se izlože riziku neuspeha, neki ljudi mogu odabrati da uopšte ne rizikuju.

Istraživanja pokazuju mnoštvo komunikacijskih nesporazuma kada je reč o davanju objašnjenja zašto do odbijanja dolazi. Ljudi su skloni tome da daju uopštene i lažne razloge, čak i kada su pravi vrlo jednostavni i dostupni. Razlozi za ovakve odgovore nalaze se u bojazni osobe koja odbija, da istakne negativne fičke ili psihiče karakteristike, kao i da otvori sopstvenu ranjivost i strahove.

Koliko se često neuzvraćena ljubav dešava?

Nije jednostavno ni istraživanjima dati tačan odgovor na ovo pitanje, kako neuzvraćenu ljubav ne doživljavaju sve osobe jednako traumatično. Prema nekim istraživanjima, može se dogoditi čak i do dva puta godišnje. Interesantan podatak prikupljen tokom ovakvih studija je da su ljudi izveštavali da su bili mnogo više voljeni, nego što su bili izloženi neuzvraćenoj ljubavi. Muškarci i žene su pre sličniji nego različiti, kada je reč o romantičnoj ljubavi, tako da se to odnosi i na ovu temu.

Kako se osećaju obe strane?

Osećanja su različita za onoga ko odbija ljubav i za odbijenu osobu. Onaj ko odbija može osetiti frustraciju, socijalnu neprijatnost. Bol neuzvraćene ljubavi dešava se sa druge strane. Dublja osećanja pokreću se kroz krivicu i poniženje. Samopouzdanje odbijene osobe je značajno pogođeno. Romantično odbijanje je mnogo više od frustracije želje, može se tumačiti kao evaluacija, procena sopstvene vrednosti. Opcije u ovakvim situacijama su pokušaj da se željena ljubav zadobije, ili utapanje u tišinu sa sopstvenim emocijama, odnosno odustajanje od željenog partnera.

Osoba koja odbacuje može iskusiti osećanje krivice zbog izazvane emocionalne patnje. Odbačena osoba ima zadatak da povrati poljuljano samopouzdanje, dok osoba koja odbacuje ima zadatak da sebe moralno opravda i oslobodi se krivice.

Kultura onoga ko odbija ljubav uglavnom je predstavlja kao ljubavnika, poželjnu osobu, neretko grubu i bezosećajnu, dok je onaj ko je ostavljen osoba u čiji se svet mnogo suptilnije ulazi u knjigama i filmovima. Ipak, osoba koja odbija druge, često se nosi sa ličnim problemima, osećajem krivice, nesigurnosšću, preispitivanjem sopstvenih odluka. Nedovoljno je ispisanih uloga za one koji ostavljaju u kluturi širom sveta.

Svaka ljubav je emocionalna međuzavisnost, gde akti jedne osobe određuju osećanja druge osobe.

Kako se oporaviti od neuzvraćene ljubavi?

Neuzvraćena ljubav je idealizovana, neretko savršena, nepoznata, ujedno i mesto koje traži manje angažovanja i suočavanja sa sobom. Neuzvraćena ljubav nije zahtevna, ne traži kompromise, zajednička rešenja, lojalnost. Komunikacija se odvija jednosmerno, ljubav se najviše ispoljava u monologu osećanja i misli onoga koji voli. Iz tih razloga korisno je sebe zapitati da li se ovakav patern ponašanja ponavljao više puta, kako bi se došlo do boljeg upoznavanja sebe, razloga iz kojih se u takve odnose ulazi i kako uvesti promenu.

Ponekad odigravamo u realnom životu sopstvena pogrešna uverenja. Ukoliko osoba pati od niskog samopouzdanja, loše, negativne, kritikama ispunjene, slike o sebi, njen destruktivni obrazac može biti vezivanje za osobu koja je odbacuje, čime potvrđuje prethodno formirano pogrešno uverenje: „Ne zaslužujem ljubav, ne vredim dovoljno“. Potraga za neuzvraćenom ljubavlju igra ulogu u proročanstvu pojedinca, ona je tražena pozornica za sopstveni loš scenario o sebi.

Navedena dva koraka se obično obrađuju u psihoterapijskom procesu, gde osoba u sigurnom, negujućem i podržavajućem odnosu, polako počinje da prihvata sebe, da odbacuje loše obrasce koji su postojali. Paralelno se razvija samilost i ljubav prema sebi, fokus se sa druge osobe pomera na sopstvenu ličnost.

Postavljanje zdravih granica-kada neko izlazi iz vašeg života, ne ostavljajte za njega otvorene prozore društvenih mreža, ne pratite ih i ne komunicirajte sa njima. U suprotnom, ovakvo ponašanje reaktivira prethodno navedena negativna osećanja manje vrednosti i ne dozvoljava kretanje ka zdravijem odnosu ka sebi.

Davanje sebi vremena podrazumeva period od minimum šest meseci, kako bi se obradili emocionalni i misaoni sadržaji vezani za drugu osobu. Ulazak u novu emotivnu vezu može poneti tragove starih nerazrešenih emocionalnih teškoća.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments