Thursday, November 26, 2020
Home Arhiva Kako izgleda i kako se oseća osoba koja pati od depresije?

Kako izgleda i kako se oseća osoba koja pati od depresije?

Osnovne karakteristike ove bolesti su sniženo, depresivno raspoloženje, gubitak osećaja zadovoljstva, gubitak snage i energije, javljanje osećaja neodređenog straha (anksioznosti), osećaj krivnje, bezperspektivnosti, bezizglednosti, gubitak volje za životom, razmišljanja o samoubistvu i pokušaji. Uz to nastupa promena mišljenja, sna i apetita.

 

Promena raspoloženja je “crvena zastavica” koja upozorava lečnika da razmotri dijagnozu depresije. Depresivne osobe tipično osećaju žalost i beznađe. One gube sposobnost osećanja zadovoljstva i nisu više zainteresovane za aktivnosti koje su ih ranije veselile i u kojima su uživale. Depresivno se raspoloženje kod bolesnika razlikuje od uobičajene tuge. Ono u sebi sadrži osećaj duboke patnje i emocionalnoga bola. Neki depresivni bolesnici mogu biti više iritabilni, napeti i anksiozni nego žalosni. Karakteristično je njihovo neverovanje u mogućnost poboljšanja, iako je većina zbog same prirode bolesti takvo poboljšanje već više puta iskusila.

Lice i mimika odaju sliku bola i teskobe, često bez suza, no neki bolesnici plaču, uzbuđeni su i uplašeni, stalno zapitkuju o svojoj bolesti i traže pomoć. Vrlo često bolesnici koji se inače žale na veliki osećaj tuge, istovremeno se žale na nemogućnost da se isplaču ili uopšte da plaču. U fazi oporavka, naizgled paradoksalno, oporavlja se sposobnost plakanja. Polovina bolesnika negira depresivno raspoloženje, ti pacijenti su često dovedeni od strane porodice ili sa radnog mesta zbog socijalnog zakazivanja. Tipične su dnevne varijacije raspoloženja, pa se mnogi bolesnici lošije osećaju ujutro.

Depresija je vrlo često praćena anksioznošću, povećanom potrošnjom i zloupotrebom alkohola, a ponekad dominiraju somatski simptomi, što je naročito često kod starijih bolesnika i u slučajevima maskiranih depresija. Anksioznost je ponekad tako jako izražena da je teško reći radi li se o anksioznom poremećaju praćenom s depresijom ili depresivnom poremećaju praćenom anksioznošću. Za takve je slučajeve predviđena dijagnoza anksiozno-depresivnog poremećaja.

Gotovo 80% bolesnika žali se na smetnje spavanja, naročito na teškoće pri usnivanju i na rano jutarnje buđenje. Često im se događa da se uzastopno više puta bude noću i da tada ne mogu lagano zaspati.

Povremeno se depresivni bolesnici žale na kroničnu iscrpljenost. Depresivna osoba smanjenog je interesa za seksualne aktivnosti što se ponekad može manifesovati kao glavni problem, a neodgovarajuća dijagnoza može ponekad takve osobe usmjeriti na bračnu terapiju s ciljem rešavanja seksualnih problema jer se depresivni poremećaj ne prepoznaje.

Psihomotorna usporenost manifestuje se kao usporeno mišljenje i govor koji zbog gubitka intonacije deluje monotono, kretnje su takođe usporene, a rečenice kratke i oskudne.

Depresivni bolesnik može imati ukočeno držanje, bez spontanih pokreta, pogled u stranu i prema dole. Psihomotorna usporenost manifestuje se kao usporeno mišljenje i govor koji zbog gubitka intonacije deluje monotono, kretnje su takođe usporene, a rečenice kratke i oskudne. Psihomotorna zakočenost može ići do potpune nepokretnosti (tzv. depresivnog stupora), takvi bolesnici često su zapuštenog izgleda i mutistični (odbijaju govoriti). Kada izađu iz stupora, bolesnici se mogu prisetiti što su tokom tog perioda doživljavali. Nasuprot takvom “sputanom” ponašanju, depresivne osobe mogu biti i uznemirene (psihomotorna agitacija), posebno stariji bolesnici. Depresivne osobe u psihomotornom nemiru ili agitaciji ne mogu mirno da sede ili stoje na jednom mestu, stalno su u pokretu. Npr. stiskanje šaka, “kršenje prstiju” i “čupanje” kose česti su znakovi agitacije.

Mnogi depresivni bolesnici imaju poteškoće koncentracije ili smanjenu sposobnost mišljenja. Mogu osećati kako više ne uče efikasno ili zakazuju na poslu, pa čak i u svakodnevnim aktivnostima. U ozbiljnim slučajevima depresivni bolesnici nisu u mogućnosti ni pogledati televiziju. Kod dve trećine bolesnika postoje određene smetnje pamćenja i pamćenja koje ponekad ostavljaju sliku tzv. depresivne pseudodemencije.

Neki se ne mogu setiti čak ni uobičajenih svakodnevnih radnji, npr. kod žena se javlja nesposobnost za kuhanje pa takvo stanje može imitirati demenciju.

U vrlo teškim slučajevima depresije pacijenti mogu razviti psihotične simptome, kao što su halucinacije (priviđanja) ili sumanutosti.

U vrlo teškim slučajevima depresije pacijenti mogu razviti psihotične simptome, kao što su halucinacije (priviđanja) ili sumanutosti. Halucinacije su kod depresivnih bolesnika relativno ređe. Neki teško oboleli depresivni bolesnici čuju glasove koji im govore da se ubiju (slušne halucinacije imperativnog karaktera).

 

- Advertisment -

Most Popular

Četiri modne greške zbog kojih izgledate starije

Postoje sitne greške koje pravimo pri oblačenju i kombinovanju odjeće zbog kojih možda ostavljate drugačiji utisak od onog koji ste željeli.

Megan Markl izgubila bebu

Megan Markl je otvorila dušu i otkrila kako je u julu ove godine izgubila bebu.Za New York Times...

Prvi Srbin koji je imao harem: Čuveni srpski vojvoda usred Karađorđeve države imao 42 žene

Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu...

Recent Comments