Thursday, July 29, 2021
HomeOsa newsGejts je najveći zemljoposednik: Na ogromnom profitu može da zahvali poreskim obveznicima...

Gejts je najveći zemljoposednik: Na ogromnom profitu može da zahvali poreskim obveznicima SAD

Bil Gejts je danas najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD, izvršio je značajna ulaganja u najmanje 19 država širom zemlje.

Očigledno je sledio savete svog prijatelja, bogatog investitora Vorena Bafeta, koji je u pismu ulagačima od 24. februara 2014. godine poljoprivredno zemljište opisao kao “investiciju koja nema negativne strane”. Postoji jednostavno objašnjenje za ovu naklonost poljoprivrednoj imovini.

Od ranih 1980-ih, Kongres je neprestano podlegao pritiscima interesnih grupa na farmama da ukloni rizik u radu poljoprivrednih preduzeća, koliko je to moguće, a korišćenjem sredstava poreskih obveznika. Tokom godina pojavila su se tri trenda u programima subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava.

1. Prvo i najvidljivije je širenje federalno podržanog programa osiguranja useva, koji je narastao sa manje od 200 miliona dolara iz 1981. na više od 8 milijardi dolara u 2021godini.

Pre četiri decenije pokriveno je samo nekoliko useva i vladin cilj je bio samo da plati administrativne troškove. Danas, poreski obveznici plaćaju više od dve trećine ukupnih troškova programa osiguranja, koji štite poljoprivrednike od pada cena i prinosa za stotine vrsta robe: od organskih pomorandži do GMO soje.

sok od pomoranže pomorandža

Organska pomorandža kao isplativa investicija / Foto: Pixabay

2. Drugi trend je nastavak dugogodišnjih programa zaštite poljoprivrednika od relativno niskih prihoda zbog pada cena i prinosa useva – nižih od proseka. Subvencije, koje poreske obveznike u proseku koštaju preko 5 milijardi dolara godišnje, namenjene su glavnim usevima u regionu Corn Belt, poput soje i pšenice.

Takođe su uključene i druge robe poput kikirikija, pamuka i pirinča, koje se uzgajaju u kongresno moćnim okruzima u Džordžiji, Karolini, Teksasu, Arkanzasu, Misisipiju i Kaliforniji.

3. Treći, noviji trend je povratak – tokom poslednje četiri godine – praksi iz 1970-ih: godišnji ad hoc “jednokratni” programi, uz podršku Bele kuće i Kongresa.

Ovi rashodi iznosili su 5,1 milijardu dolara u 2018. godini, 14,7 milijardi dolara u 2019, i više od 32 milijarde dolara u 2020. godini, od čega je 29 milijardi dolara stiglo iz Kovid fondova. Dodatnih 13 milijardi dolara za poljoprivredne subvencije – kasnije je uključeno u račun za podsticaj, iz decembra 2020. godine.

Istraživanje ukazuje da mnogi vlasnici velikih farmi prikupljaju dolare poreskih obveznika iz sva tri izvora. Za mnoge farme, koje su rangirane u prvih 10% po prodaji, nedavna godišnja plaćanja premašila su četvrt miliona dolara. Farme sa prosečnom ili umerenom prodajom dobijale su mnogo manje. Njihove subvencije kretale su se od blizu nule za male farme, do nekoliko hiljada dolara za prosečna operacije.

pamuk

Pamuk / Foto: Pixabay

Kakve veze sve ovo ima sa Gejtsom i Bafetom?

U finansijskom okruženju, u kojem su realne kamatne stope gotovo dve decenije bile blizu nule ili negativne, prosečna godišnja stopa prinosa u poljoprivredi prilagođena inflaciji (od čega 80% čini zemljište) – iznosi oko 5% za proteklih 30 godina, uprkos određenim usponima i padovima.

To je vrlo solidna investicija za vlasnika koji se može dugoročno zadržati na poljoprivrednom zemljištu. Ogromna većina vlasnika farmi može to da uradi, jer imaju značajne iznose kapitala (odnos duga i kapitala u celom sektoru već duži niz godina manji je od 14%) i ostvaruju značajan prihod iz drugih izvora.

Prema tome, za skoro sve vlasnike farmi, a posebno za najvećih 10 odsto čiji je neto kapital u proseku preko 6 miliona dolara, kako je primetio Bafet, postoji mali ili nikakav rizik, a puno potencijalne dobiti u posedovanju i investiranju u poljoprivredno zemljište.

traktor

Foto: Pixabay

Kao što je poznato, cene poljoprivrednog zemljišta usko su povezane sa očekivanim budućim prihodima, a to uključuje izdašne subvencije, koje su u proseku iznosile 17% godišnjih neto gotovinskih prihoda tokom poslednjih 50 godina.

Pored toga, Kongres često pruža značajna dodatna jednokratna plaćanja u godinama kada je neto gotovinski prihod verovatno niži od proseka, kao 2000. i 2001. godine, kada su cene žita bile relativno niske i 2019. i 2020. godine.

Iako su mnogi programi poljoprivredne podrške namenjeni da “spasu porodično gazdinstvo”, najveći korisnici poljoprivrednih subvencija su najbogatiji zemljoposednici sa najvećim farmama.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Most Popular

Most Popular

Most Popular