Thursday, November 26, 2020
Home Arhiva Epidemija samoće

Epidemija samoće

Iako smo na neki način povezaniji nego ikada pre, mnogi delovi sveta se suočavaju s “epidemijom usamljenosti”, budući da više od 42 miliona osoba iznad 45 godina starosti u SAD-u pate od hronične usamljenosti.
Nova istraživanja pokazuju kako raširena socijalna izolacija predstavlja glavnu pretnju zdravlju, možda čak i smrtonosniju od pretilosti. Problem može samo da se pogorša zbog smanjenja broja dece u domaćinstvima, smanjenja broja brakova kao i zbog starenja stanovništva, za IflScience piše Tom Hale.
“Društveno povezivanje s drugim osoba se smatra temeljnom ljudskom potrebom – ključnom za dobrobit i opstanak. Ekstremni primeri pokazuju kako napuštena dojenčad u domovima kojima nedostaje ljudski kontakt ne uspevaju napredovati i često umiru, a socijalna izolacija ili usamljenost korištene su kao oblik kazne”, izjavila je saopštenju Julianne Holt-Lunstad, profesorica psihologije na Univerzitetu Brigham Young.
“Ipak, sve veći deo populacije redovno oseća samoću”.
Istraživanje, najveće ikad takve vrste, nedavno je predstavljeno na 125. godišnjoj konvenciji Američke Psihološke Asocijacije. Istraživači su koristili podatke iz dve prethodne meta-analize. Jedna je uključivala 148 istraživanja, u kojem je učestvovalo više od 300.000 učesnika širom  SAD-a, a druga se odnosila na 70 istraživanja koje je obuhvatilo više od 3.4 miliona ljudi prvenstveno iz Severne Amerike, ali i iz Evrope, Azije i Australije.
Koristeći obe navedene analize, zaključili su kako socijalna izolacija, usamljenost ili jednostavno život u samoći imaju značajan i jednak učinak na rizik od prerane smrti. Takođe su otkrili kako veća društvena povezanost može smanjiti rizik od prerane smrti za čak 50%.
Svi su se osećali usamljeni u nekom trenutku svog života. Međutim, hronična samoća je vrlo drugačije stanje. Brojne druge analize pokazale su vezu između usamljenosti i fizičkih zdravstvenih poteškoća, od fragmentiranog sna i demencije do lošijeg kardiovaskularnog stanja i oslabljenog imunološkog sistema. Mehanizam još uvek nije sasvim jasan, međutim, verojatno predstavlja kombinaciju psiholoških faktora koji utiču na fizičko zdravlje i nedostatak društvene podrške.
“Postoje snažni dokazi kako socijalna izolacija i usamljenost značajno povećavaju rizik prevremene smrti, a taj rizik je veći od mnogih vodećih zdravstvenih indikatora”, izjavila je Holt-Lunstad.
Istraživači se nadaju kako će njihovo istraživanje pomoći u naglašavanju važnosti ovog ‘tihog’ problema i da će nam omogućiti da se problemom bavimo s nivoa društvenog javnog zdravstva kao na primer uključivanje društvene povezanosti u medicinske projekcije na individualnom nivou, poput socijalnih i finansijskih priprema za odlazak u penziju.
“Sa sve većom starijom populacijom očekujemo da će se povećati uticaj na javno zdravstvo. Mnoge države širom sveta tvrde kako se suočavamo s ‘epidemijom usamljenosti’. Izazov na koji moramo odgovoriti jeste šta možemo učiniti u vezi s tim problemom.

Nemačka je još prošle godine razmišljala o uvođenju posebnog odeljenja unutar ministarstva zdravlja koji bi se brinuo o problemima usamljenih građana.

“Do sada se premalo pažnje posvećivalo bolestima koje uzrokuje usamljenost. Jedna nedavna studija pokazuje da usamljenost često uzrokuje psihičke bolesti poput depresija, anksioznosti ali i bolesti krvotoka”, rekao je tada funkcioner socijalista Karl Lauterbah za dnevnik Velt am Zontag.

On je tražio da se po uzoru na Veliku Britaniju, uvede posebnu komisiju pri ministarstvu zdravlja koje bi se bavilo usamljenošću i štetama koje ta pojava nanosi društvu.

Ideju o posebnoj komisiji za usamljene podržao je i funkcioner vladajuće Demohrišćanske Unije (CDU/CSU) Markus Vajnberg.

“Mora biti više mesta i programa koji bi usamljenim ljudima omogućili ponovno uključivanje u društveni život”, rekao je Vajnberg.

Političarka Zelenih Marija Klajn Šmajnk traži da se izradi studija troškova uvođenja dodatnih mera za borbu protiv šteta koje uzrokuje usamljenost.

“Polazim od toga da se svaka investicija u borbi protiv usamljenosti isplati”, rekla je Klajn-Smajnk.

Nemački list Velt am Zontag piše da se broj stanovnika industrijski razvijenih zemalja povećava u toj meri da stručnjaci govore o “epidemiji usamljenosti”.

 

 

- Advertisment -

Most Popular

Prvi Srbin koji je imao harem: Čuveni srpski vojvoda usred Karađorđeve države imao 42 žene

Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu...

DŽEJMI OLIVER PODELIO RECEPT ZA RUČAK ZA ČETVORO!

Džejmi Oliver proslavio se jednostavnim receptima koje svako može lako da pripremi, a njegovi specijaliteti su uprkos...

Svakog trećeg dana u Nemačkoj, jednu ženu ubije njen sadašnji ili bivši partner.

 Na Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama, 25. Novembra, zgrade u Sjevernoj Rajni-Vestfaliji osvijetljene su narančastom bojom.

Recent Comments