Sunday, February 28, 2021
Home Zdravlje Psihologija Danas je najdepresivniji dan u godini: Zašto je treći ponedeljak ozloglašen i...

Danas je najdepresivniji dan u godini: Zašto je treći ponedeljak ozloglašen i kako da ga pobedite

Pre 15 godina ustanovljeno je, prema psihologu Klifu Arnalu, da je treći ponedeljak u januaru najtužniji i najdepresivniji dan u godini.

Faktori koji utiču da baš ovaj dan bude i najozloglašeniji kada je u pitanju mentalno zdravlje jesu vremenski uslovi, prazan novčanik, oseka post-praznične energije, ali i mirenje s činjenicom da ispunjavanje novogodišnjih odluka, kada se pravi presek stanja, ne ide po planu i glatko.

Pa iako psiholozi smatraju da je druženje sa prijateljima i bavljenje fizičkim aktivnostima “lek” da se prevaziđu nelagodni osećaji, ovog puta imamo i pandemiju korona virusa koja dodatno utiče na povećanje anksioznosti, ali i onemogućava da činimo ono što je ključno za našu psihu – da se više uživo družimo sa ljudima koji nam prijaju. Jer, socijalna distanca se mora poštovati…

– Ovaj pojam nam najpre dolazi iz Evrope i Amerike, to je široko područje, ali je ovo lokalnog karaktera, ako uzmemo fragment vremenskih uslova. To nije univerzalni fenomen. Svakog ponedeljka se svuda u svetu nešto loše dešava. Međutim, ovo bismo pre mogli vezati za sezonsku depresiju koja obuhvata sada loše vreme, ali i sve ostale nabrojane segmente, pa recimo da u nekom periodu godine dolazi do pika i veće pojave depresije i suicida – objasnio je psiholog.

Musterović ističe da uticaj više faktora doprinosi lošem raspoloženju, ali, po njegovom mišljenju, u fenomenu najdepresivnijeg ponedeljka u godini glavnu ulogu ima uticaj Zapada koji nameće da je u novcu sigurnost i sreća. To se, podvlači Musterović, na našem podneblju ne može primeniti kao relevantna teza.

– Jesmo trošili, ali smo i osećali zadovoljstvo kada smo trošili. Međutim, mi sa ovih prostora nismo navikli na štednju, niti na neke zalihe novca, tako da je ovaj termin proistekao iz lokalnih zajednica zapadnih zemalja. Za našu sredinu može biti vezana depresija za ovaj zimski period. Naš narod nastoji samo da preživi, neko iz manjeg minusa, neko iz nešto većeg. To je dugotrajan proces koji zna da bude iscrpljujuć, ali smo na njega već nekako navikli – zaključio je Zoran Musterović.

Psiholog je predočio da je fenomen “plavog ponedeljka” vrlo verovatno s razlogom zapažen od strane njegovih kolega sa Zapada, ali da kod nas i dalje jedan dan ne može da bude proglašen najdepresivnijim u godini. Postoji mogućnost, smatra Musterović, da u budućnosti treći ponedeljak u januaru bude usvojen kao najdepresivniji dan u godini, ali tek onda kada budemo potpuno bliski po funkcionisanju društvima iz zapadnih zemalja.

– To će značiti više usamljenosti. Ova pojava je već uzela maha u društvu, ali ne do te mere. Recimo, mi ne možemo da vidimo sigurnost u novcu, kada novca ni nemamo. Za sada su navedeni parametri vezani samo za razvijenije nacije, ali ne znači da vrlo brzo neće doći taj pojam i do nas. Za nas važe drugačiji parametri, a to je najpre dugotrajna neizvesna situacija, pa zatim vremenski uslovi; to se zove sezonska depresija koje se pojačavaju u zimskom periodu – navodi psiholog.

Kada na postojeću sezonsku depresiju, uslovno rečeno “januarsku”, dodamo i aktuelnu situaciju sa pandemijom korona virusa, čini se da je društvo dodatno pod tenzijom. Ali, Musterović primećuje da su ljudi uprkos svemu postali opušteniji, kamuflirajući realnu sliku i ubeđujući sebe da je svemu kraj, a sve u prilog bežanja od realnosti.

– Sada su se pojavile vakcine koje nude dozu optimizma, ali i opreznosti. Preusmerili smo se, umesto na bolest – na vakcinu, ali i to je deo premeštanja problema i zamena teza. Ljudi imaju doživljaj da nešto rešavaju – primetio je psiholog.

Musterović je naveo i to da statistike i uverenja vezana za treći, ozloglašeni ponedeljak u januaru nemaju mnogo veze sa Srbijom kao geografskim područjem, ali ne poriče druge faktore koji su sveprisutni u društvu kao što su post-praznične i sezonske depresije.

– Taj pojam koji se pojavljuje, prosto je želja i potreba za kontrolom. Samim tim kada se nešto definiše, time se i kontroliše. Strahovi se lociraju i vezuju za taj dan, a to je bespotrebno. To je potreba Zapada da pronađe razloge koji postoje u društvu, objedini ih i onda iznese locirajući datum kada će se dešavati loše stvari. To je taj pragmatični duh koji nosi deo iracionalnosti i potrebu da se nešto konkretizuje – zaključio je psiholog Musterović.

Kako da pomognete sebi

Ako ste se jutros probudili bezvoljni, utučeni, neraspoloženi i razočarani, a za to nemate nikakav poseban razlog, evo kako možete da pomognete sebi da što lakše pregrmite fenomen “najdepresivnijeg dana u godini”:

1. Otvorite širom prozore i proluftirajte stan. Svež vazduh popravlja raspoloženje.

2. Pustite muziku, jer ona ima moć da odagna loše raspoloženje.

3. Pozovite ljude koje volite, a sa kojima se odavno niste čuli – to će vam vratiti osmeh na lice.

4. Revidirajte spisak novogodišnjih ciljeva – proučite šta vam je stvarno važno da promenite u životu, a šta bi moglo da sačeka neka bolja vremena.

Zatim napravite prvi korak ka ostvarenju najvažnijeg cilja sa spiska i dajte sebi obećanje da ćete svakog dana raditi isto. Nema odustajanja!

5. Poigrajte se sa kućnim ljubimcem.

 6. Izađite i prošetajte.

Jeste da je napolju hladno, ali šetnja po snegu ima svojih čari.

7. Počastite se omiljenom hranom.

Jedna porcija neće biti prevelik atak na vašu figuru.

8. Priuštite sebi opuštajuću kupku.

Voda je jednako blagotvorna po psihu kao i dobra muzika.

9. Odgledajte komediju ili pročitajte dobru knjigu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments