“Briga o sebi (eng. „self-care“) jedna je veoma neprivlačna stvar

To je bacanje na papir svih naših finansijskih dugova, teranje sebe na novu jutarnju rutinu koja je dobra po nas, kuvanje zdravog obroka; to je nepovlačenje pred sopstvenim problemima, kao i donošenje odluke da puke distrakcije više ne nazivamo trajnim rešenjima.Briga o sebi često podrazumeva odvratne stvari koje nam se nikako ne rade – preznojavanje na još jednom treningu, saopštavanje toksičnom prijatelju da više ne želimo da se družimo, pronalazak još jednog posla kako bismo imali ušteđevinu sa strane… To znači iznalaženje načina da sebe prihvatimo umesto da se iznurujemo pokušajima da budemo savršeni, a zatim odvajanje vremena, svesno i obavezno odvajanje vremena za sebe, za par kapi aromatičnog ulja u kadi, čitanje časopisa ili isključivanje telefona čitav jedan dan.Svet u kojem je „self-care“ toliko trendi pojam jeste svet koji je bolestan. Briga o sebi ne bi trebalo da bude nešto čemu pribegavamo samo kada smo apsolutno iscrpljeni, kada nam je neophodan odmor od sopstvenog neumoljivog unutrašnjeg pritiska…Prava briga o sebi nije (samo) kupka ili čokoladni kolač – to je svesno stvaranje života od kojeg nam nije potrebno stalno bežanje.A to često znači obavljanje upravo onih stvari koje nam se NAJMANJE rade.To znači pogledati svoje neuspehe i razočaranja pravo u oči i kreiranje novih strategija. To je nezadovoljavanje impulsivnih želja. To je puštanje, biranje novog; ponekada je to i razočaravanje nekih ljudi. S druge strane, nekada je to i podnošenje žrtve za druge ljude. To je stil života koji bira mali broj ljudi, ali koji donosi okolnosti koje ima mali broj ljudi.Briga o sebi je i dozvola da budemo normalni. Obični. Ništa posebno. To znači i da nam je kuhinja ponekad prljava, i da nam smisao života nije nabijanje bicepsa ili utrkivanje po uspešnosti sa lažnim prijateljima. To je sagledavanje koliko naše anksioznosti proizilazi iz sopstvenog neostvarenog potencijala, a koliko od načina razmišljanja koji smo usvojili pre nego što smo uopšte postali odrasle osobe. Ukoliko se prečesto upuštate u „konzumerističku brigu o sebi“ (šoping), to je zato što ste diskonektovani od prave brige koja ima malo veze sa „čašćavanjem sebe“, a mnogo više sa igranjem roditeljske uloge samom sebi, sa donošenjem odluka koje donose dobrobit na duže staze.Briga o sebi je i kada svoj haotičan i nerazuman život više ne koristimo kao izgovor za samo-sabotiranje u vidu korišćenja opojnih supstanci ili prokrastinacije, odlaganja obaveza. Briga o sebi znači prestajanje sa „popravkom sebe“ i početak pravog vođenja računa o sebi… što nas, u nekom trenutku, dovodi do rešavanja većine problema koje smo prvobitno želeli da rešimo”.