Wednesday, May 12, 2021
HomeEventiDijasporaBračni status, imovina, primanja - sve će biti u socijalnoj karti: Kako...

Bračni status, imovina, primanja – sve će biti u socijalnoj karti: Kako će se čuvati ti podaci?

Posle nekoliko godina najavljivanja i postavljanja među prioritete, zakon o socijalnoj karti konačno je prošao Vladu i naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije.

Cilj zakona o socijalnoj karti jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima, šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, kako pojedinačno, tako porodično.

Sistem socijalnih karata, kako je najavljivano, trebalo bi da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći, odnosno da unapredi kontrolu socijalnih davanja.

U socijalnoj karti, navodi se u Predlogu zakona, biće podaci o svakom pojedincu i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci, i srodnicima do drugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima ukoliko žive pod istim krovom.

Koliko je socijalna karta potrebna posebno se pokazalo u vreme korone, a i sama premijerk je rekla da je nemoguća selektivna pomoć građanima, jer nemamo socijalne karte.

Inače, još pre tri godine rečeno je da se radi na socijalnim kartama za šta postoji donacija jedne skandinavske zemlje.

Socijalna karta, odnosno podaci za istu, tema je kojom se bavio i Poverenik. O tome nam je govorio u intervjuu za Telegraf Biznis. 

– Pravednija raspodela socijalne pomoći i efikasnije ostvarivanje prava i usluga socijalne zaštite jesu ciljevi koje društvo treba sebi da postavi, a obrada podataka radi donošenja odluke o ostvarivanju prava je neizbežna. Registar Socijalna karta, prema tekstu Nacrta zakona o socijalnoj karti koji je bio dostavljen Povereniku, predstavlja kompleksan informacioni sistem koji sadrži veliki obim podataka o ličnosti i u koji se slivaju podaci iz drugih izvora, odnosno iz drugih registara koje je do sada uspostavilo Ministarstvo, ali i iz registara drugih organa vlasti, kao što su Centralni registar stanovništva,  MUP, Poreska uprava, Republički geodetski zavod i dr.

S obzirom na to, navode u Službi Poverenika, bilo je potrebno voditi računa o neophodnosti i proporcionalnosti nameravane obrade podataka o ličnosti u odnosu na svrhu koja treba da bude ostvarena, pažljivo proceniti moguće rizike po prava lica čiji se podaci obrađuju, kao i verovatnoću i ozbiljnost njihovog nastupanja i u zavisnosti od toga predvideti odgovarajuće organizacione, kadrovske i tehničke mere zaštite podataka.

U tekstu Nacrta zakona, međutim, kao ni u tekstu priloga koji su Povereniku dostavljeni uz Nacrt zakona, uključujući akt o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti, nisu navedeni razlozi zbog kojih je obrada svih predviđenih podataka neophodna, niti su utvrđeni mogući rizici po prava lica čiji se podaci obrađuju, što je Poverenik, pored ostalog, istakao u mišljenju koje je dao Ministarstvu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments