Druga strana virusa

Druga strana virusa

- in Arhiva, Arhiva, Domaće vesti, Eventi, Osa list, Osa news, Strane vesti, strane vesti - arhiva
0
Comments Off on Druga strana virusa

Tlo za razvoj virusa u ljudskom telu je energija određene kvalitete, destruktivne prirode, koja nastaje kao rezultat unutrašnjih problema. Pojava virusa u telu signalizuje čoveku o nedostatku životne radosti, propadanju bilo kakve iluzije i iskustvu tuge, te posledično ogorčenosti. Virus se ugrađuje u ćeliju i postaje deo osobe. Da biste ubili virus, morate ubiti deo osobe. Medicina leči virus lekovima, a virus se hrani energijom. Osoba guta tabletu, ali ne prestaje razmišljati i osećati se poniženom, izgubljenom, besmislenom. Antivirusni lek deluje na sve osim na misli.

Da bi se ubio virus, potrebno je izlečiti osobu od uzroka koji stvaraju vibracije koje pogoduju životu virusa. Ako osoba ne promeni svoj stav prema sebi i svetu, ne nađe značenja koja leče njeno samopoštovanje, čežnju, tugu, gubitak, virus će živeti i prosperirati.

Virus – infektivni uzročnik koji se može razmnožavati samo u živim stanicama ljudi, životinja, biljaka ili bakterija.

Tlo za razvoj virusa u ljudskom telu je energija određene kvalitete, destruktivne prirode, koja nastaje kao rezultat unutrašnjih problema sa samopoštovanjem, osećajem osobnog dostojanstva, smislom postojanja.

Pojava virusa u telu signalizuje čoveku o nedostatku životne radosti, propadanju bilo kakve iluzije i iskustvu tuge, te posledično ogorčenosti. Slična kvaliteta vibracija (energije) koja stvara temelj za infekciju virusom, na primer, seksualnim kontaktom, može nastati u trenutnom životu, ali se može i naslediti u obliku naslednih programa (dispozicija, vibracija, informacija) koji nose poruku predaka o podcenjenom smislu života kojim su se vodili, ponižavanju koje su doživeli, gubitku Božanskog, nepristojnošću, razočaranjima i čežnjom za izgubljenim.

Preneseni program može „zaspati“ i postati aktivniji u situaciji kada osoba doživljava duboko razočaranje, pad samopoštovanja, narušavanje dostojanstva, gubitak smisla života koji postoji od ranije. Stanje osobe u takvim iskustvima je određena kvaliteta energije, podržana trenutnom situacijom i naslednim programima koji stvaraju najbolje uslove za infekciju virusom.

Prvo se virusna zaraza pojavi kao rezultat povoljnih uveta za njegov život, a onda virus, kao najjednostavnije stvorenje koje želi živeti, počinje održavati ove uvete za svoje postojanje – energetsko-informacijsku pozadinu gubitka, omalovažavanja i poniženja čoveka. Začarani krug je podržan s dve strane: s jedne strane je osoba koja razmišlja i oseća na određeni način, s druge virus koji se umnožava i podržava zaraženu energiju u telu.

U mladoj dobi, na primer, virus herpesa manifestuje prehladu na usnama. Odrasla osoba otera svoje misli i stav prema sebi i svetu uz pomoć hiperaktivnosti (karijera, porodica, deca, putovanja itd.). U starosti čovek ima malo aktivnosti, ali puno misli o sebi i svom životu. Sve što je oterano dokotrlja se i preplavljuje ga, opšta energija tela opada.

Na žalost, starije osobe nisu potrebne društvu, a često ih ne trebaju ni rodbina i prijatelji, pa uopšte ne mogu videti radosti života. Ako se tome pridoda odvajanje od Božanskog, ako osoba u dubokoj starosti nije duhovna i nije iskusila sjedinjenje s Bogom, tu se skriva skupina virusa herpesa, na primer herpes zoster. Ovo je vrlo ozbiljan oblik, s jakom boli.

Medicina tu ne pomaže, počinje trovati staro telo lekovima kako bi ugušila virus i ublažila bol. Svi lekovi za starije ljude utiču na rad mozga (tako da oni ne razmišljaju o naoko suvišnim stvarima, medicina ima službeno naučno objašnjenje, ali suština je ista). Osoba postaje letargična, rastrojena, više spava, manje razmišlja, živi pod lekovima poput biljke.

Stari ljudi često jednostavno nemaju snage promeniti nešto u glavi i duši. Osim toga, kod osobe su nepopustljivost i navika obrane svog svetonazora (verovanja) pouzdano razvijeni od detinjstva. Sve to ne dopušta promenu kvalitete energije (vibracije) stare osobe. Ni u duši ni u glavi osoba nema Boga, nema istinske ideje o svetu, smislu života. A život je u padu.
Ogromnu većinu organizama koji žive na Zemlji čine ćelije, a samo virusi nemaju ćelijsku strukturu.

Prema ovoj najvažnijoj činjenici, sva živa bića su trenutno podeljena na dva naučna područja:

-prethodno (virusi i fagi/bakteriofagi),

-ćelijsko (svi ostali organizmi: bakterije i grupe bliske njima, gljivice, biljke, životinje i ljudi).

Virusi su najmanji organizmi, njihove veličine se kreću od 12 do 500 nanometara. Virusi se ne mogu videti u optičkom mikroskopu jer je njihova veličina manja od svetlosne talasne dužine. Možete ih videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. Mali virusi jednaki su velikim molekulama proteina. Najvažnije osobine virusa su:

Sadrže samo jednu vrstu nukleinske kiseline: ili ribonukleinsku kiselinu (RNA) ili deoksiribonukleinsku kiselinu (DNA), a svi ćelijski organizmi, uključujući i najprimitivnije bakterije, sadrže istovremeno i DNK i RNK.

Nemaju vlastiti metabolizam, imaju vrlo ograničen broj enzima. Za reprodukciju se koristi metabolizam stanice domaćina, njegovi enzimi i energija. Virusi, prema Satprem-u, “koriste um ćelija.”

Mogu postojati samo kao unutarćelijski paraziti i ne umnožavaju se van ćelija onih organizama u kojima parazitiraju.

Virusi se ne razmnožavaju na umetnim hranjivim medijima – previše su izbirljivi u hrani. Potrebne su im žive ćelije i to ne bilo koje, već strogo definisane.

Nauka poznaje viruse bakterija, biljaka, insekata, životinja i ljudi. Ukupno ih je više od hiljadu. Procesi povezani s množenjem virusa najčešće, ali ne uvek, oštećuju i uništavaju ćeliju domaćina. Množenje virusa, zajedno s uništenjem ćelije, dovodi do pojave bolnih stanja u telu.

Načini zaraze virusima vrlo su različiti: kroz kožu ubodima insekata i krpelja; putem sline, sluzi i drugih izlučevina pacijenta; kroz vazduh; s hranom; seksualno i na druge načine.

Za mnoge viruse, poput ospica, herpesa i djelomično gripe, ljudi su glavni prirodni rezervoar. Prenos ovih virusa događa se kapljicama u vazduhu ili kontaktom.

Medicina leči virus lekovima, a virus se hrani energijom. Osoba guta tabletu, ali ne prestaje razmišljati i osećati se poniženom, izgubljenom, besmislenom. Antivirusni lek deluje na sve osim na misli.

Da bi se ubio virus, potrebno je izlečiti osobu od uzroka koji stvaraju vibracije koje pogoduju životu virusa. Ako osoba ne promeni svoj stav prema sebi i svetu, ne nađe značenja koja leče njeno samopoštovanje, čežnju, tugu, gubitak, virus će živeti i prosperirati.

 

Facebook Comments

Mozda vas zanima ova vest

Iz WHO-a upozoravaju na ‘dramatičan razvoj’ epidemije korona virusa u Africi

U Africi je ukupan broj zaraženih korona virusom