Vreme je dragoceno

Vreme je dragoceno

- in Arhiva, Arhiva, Domaće vesti, Eventi, Osa list, Osa news, Strane vesti, strane vesti - arhiva
0
Comments Off on Vreme je dragoceno

Trebali bismo živeti tako da svaki dan uistinu doživljavamo kao onaj poslednji. Da uživamo u sebi, jednako tako i u bližnjima. Da uvek budemo svesni fizičke ograničenosti i zahvalni na iskustvu koje nam je dato, ali da ne zaboravljamo koliko smo beskonačni.

Voleli bismo verovati da imamo neograničeno vreme na ovom svetu, u ovoj ljušturi. Voleli bismo kad ne bismo morali doći do kraja igre, izgubiti sve ono materijalno što smo stekli za života, propasti fizički. Voleli bismo kad ova igra ne bi imala kraj, a mi bismo ostali mladoliki, veseli i prpošni kao da nam je tek osamnaest.

Zalediti se pa se odmrznuti u nekom drugom vremenu, tek toliko da doživimo ono što će uslediti, a mi ćemo biti uskraćeni za isto. Voleli bismo kad bismo bili beskonačni… Uporno si ponavljamo, nesvesni vlastite beskonačnosti.

Samo, preterano smo fokusirani na naša fizička ograničenja, a premalo na mogućnosti naših duša. Mi putujemo, mi smo beskonačni putnici, odabiremo dovoljan broj ruha da nas dovede do krajnje tačke kompletnosti i mira. I nažalost, prilikom ponekih putovanja vrlo često zaboravljamo njegovati naš duh, a osvrćemo se više na materiju i ono što nas okružuje.

Kada bismo shvatili koliko naše duše imaju vremena, znali bismo koliko smo blagoslovljeni iskustvom života. I da se ne trebamo vezati za ovu ljušturu u kojoj koračamo. Ona je prolazna, isto kao i lepota, isto kao i naše promene raspoloženja.

Vreme prolazi i nikoga ne štedi, fizički svi ćemo jednom naleteti na zid, shvatiti da imamo limite i da ne možemo nadmudriti Njega. Shvatćemo da to vreme od kojeg grčevito zaziremo jer ne želimo razmišljati o prolaznosti, zapravo jeste jedna velika iluzija, kreirana samo da nama pojača doživljaj u ovim ulogama i ubrza naše delovanje.

Istina je, vreme i beskonačnost idu ruku pod ruku, uvek će ih biti zajedno. A nas neće uvek biti u ovom obliku, u ovim ulogama.

No, trebali bismo odvojiti ulogu od duše, trebali bismo živeti zahvalno i svesno, svesni da ćemo protecati kao reke i mora, spajati se s drugima, razdvajati, umirati i rađati se iznova u novim dimenzijama. Trebali bismo na trenutak barem osvestiti koliko smo veliki, jer nismo prolazni koliko mislimo da jesmo.

Sve što za života učinimo, ostavlja neizbrisiv trag, nebitno kakve uloge smo ovde odabrali. Jer, nosimo jedni druge kao trajni pečat na dušama, utkani smo u njih kao i oni u nas, ponekad toliko jako da nam se ne raspoznaju granice.

Delimo najsvetiji deo sebe s drugima, delimo naše duše. I ostavljamo unikatan trag u večnosti, tako da se nosimo iz života u život i opet iznova prepoznamo jedni druge. Tražiš li utehu i lepotu, nema li veće od ove istine?

Što god napravili i kako god završili, uvek će deo nas postojati u nekome, kao što ćemo mi dalje koračati s obrisima dragih nam ljudi. Ne trebamo se truditi dokučiti život, ni pronaći eliksir života kako bismo stali na kraj smrti.

Trebali bismo živeti tako da svaki dan uistinu doživljavamo kao onaj poslednji. Da uživamo u sebi, jednako tako i u bližnjima. Da uvek budemo svesni fizičke ograničenosti i zahvalni na iskustvu koje nam je dato, ali da ne zaboravljamo koliko smo beskonačni.

Da ne trošimo naše vreme uzalud, jer došli smo ostvariti sve uloge koje smo si namenili negde gore, i da u svemu tome ipak i pronađemo vreme tek za puko egzistiranje. Gde će nam biti dovoljno stopiti se s prirodom i tišinom, kako bismo iznova pronašli mir u sebi i dalje delili svoje darove s drugima.

Sat neka vam bude podsetnik da imamo beskonačno vremena da živimo sve verzije nas. Isto tako neka vam bude i podsetnik, da u ovoj koži imate limit i da se potrudite svoj život dovesti u red. Svesni da će jednog dana igra prerasti na viši nivo, ali zahvalni jer ste bili deo baš ove igre.

Vreme je dragoceno, mi ga kao duše imamo jako puno, ali kao ljudi tek smo treptaj u beskonačnosti prekrasnog svemira. Cenite svaki deo putovanja i života, cenite sebe i konačno zaživite ono za što ste poslani ovde..

 

Facebook Comments

Mozda vas zanima ova vest

Novi broj OSA magazina