Karma i prošli životi

Karma i prošli životi

- in Arhiva, Arhiva, Domaće vesti, Eventi, Osa list, Osa news, Strane vesti, strane vesti - arhiva
0
Comments Off on Karma i prošli životi

Iako se uzroci karmičkih ograničenja nalaze u prošlim životima osobe, a izvor u duhovnoj neosveštenosti, karma se manifestuje kroz konkretne uticaje i iskustva stečena u sadašnjem životu. Stoga će procesi karmičkog čišćenja teći od transformacije trenutnih ograničavajućih uticaja prema izvornima, od čišćenja sadašnjeg života prema prošlima. Iako je moguće raditi i na suprotan način – čišćenjem prošlosti pa tek onda sadašnjosti, prvi je model daleko prirodniji i lakše ga je primeniti u individualnom radu s početnicima. Loš odnos s partnerom ili nekim drugim članom porodice uglavnom je posledica karmičkog duga. Ukoliko otac ili majka nisu bili u stanju voleti osobu bezuslovno, uzrok takvom modelu sasvim se sigurno nalazi u prošlim životima osobe, kada ona nije bila u stanju bezuslovno voleti svoje bližnje. Sada se karma vraća kao bumerang, ali iako ima svoj uzrok u prošlosti, lekcija koju osoba mora naučiti tiče se vrlo konkretne sadašnjosti. Stoga se i problem rešava primarno na nivou sadašnjosti, raščišćavanjem odnosa s roditeljima. Za većinu ljudi ovakav je rad sasvim dovoljan, ali postoje i spiritualno orijentisane osobe koje nisu ili ne mogu biti zadovoljne sve dok se ne suoče i sa izvornim karmičkim uticajem te ga kroz terapijsku intervenciju pročiste.
Karmički obrasci stvaraju psihoenergetske informacije pohranjene u našoj svesti, podsvesti ili nadsvesti. Ne upotrebljavaju istočnjaci uzalud izraz samskara, što bi značilo „ograničavajuća impresija ili utisak”. Stoga je karmički obrazac svaki duševni sadržaj koji na bilo koji način opterećuje osobu nepoželjnim fizičkim stanjima, emocijama, mislima ili apstrakcijama koje jednom rečju nazivamo duhovnim sadržajima. Karmički obrazac ponaša se kao magnet koji privlači sebi slične programe, a takođe zrači vlastitu energiju i snažno utiče na to kako nas drugi ljudi doživljavaju. To znači da takav obrazac utiče na našu unutrašnju, ali i na vanjsku realnost. Pravilo glasi – čovek sam stvara vlastitu realnost, svesno ili nesvesno. Zbivanja u vanjskom svetu posledica su zbivanja u nama, ona su ogledalo naše unutrašnjosti. Ponekad na vanjsku realnost utiču individualni karmički obrasci, a ponekad kolektivni pa smo ih stoga skloni doživljavati kao „objektivne”, ali svo je zbivanje u našim životima vanjska objektivizacija naše unutrašnjosti.
Karmički obrasci nalikuju pokvarenoj ploči koja se stalno i uporno ponavlja. Umesto da osoba ostvaruje životne ciljeva, ukoliko je opterećena nerazrešenim karmičkim obrascima, ona se vrti u krug i, što je najapsurdnije od svega, gubi veliku količinu energije na održavanje takvog modela živim. Mnogi ljudi postaju zarobljenici ograničavajućih karmičkih obrazaca, ali je zanimljivo da nema vanjskog tamničara, već je izvor takvog ograničenja čovek sam. On se identifikuje sa vlastitim ograničenjem i premda se kontinuirano žali, sam je taj koji sebi stavlja okove. S druge strane, mnoge osobe svesne su situacije u kojoj se nalaze i želele bi iz nje izaći, ali ne mogu, odnosno ne znaju kako. Moguće je biti snažno motivisan za rešavanje vlastitog problema, a ne imati tehnička sredstva i time ostati unutar granica problema. Iz tog je razloga neophodno posedovati određenu količinu znanja koje omogućuje ispravnu detekciju uzroka problema te njegovo efikasno rastvaranje. Ukoliko ga posedujemo, rastvaranje karmičkog obrasca postaje tehničko pitanje i samo je na nama da odaberemo da li ćemo to učiniti pre ili kasnije.
Kada laici ili duhovni početnici govore o karmi, najčešće misle na uticaj prošlih života. Karma je, međutim, puno širi pojam – ona se tiče svakog ograničavajućeg životnog obrasca, bez obzira na trenutak njegovog nastanka.

Svrha reinkarnacije je u mogućnosti razvoja. S obzirom na brojne mogućnosti koje život na planeti Zemlji nudi, ograničiti Dušu na samo jednu šansu bilo bi u najmanju ruku vrlo škrto, ako ne i jako glupo. Ali, Bog je ponajmanje glup, a daleko više precizan i darežljiv. Takođe, kada bi i postojala samo jedna šansa, tada bi bilo pravedno da svi imamo istu startnu poziciju. Međutim, nemamo je. Većina ljudi koja je rođena zdrava te u okvirima takozvane zapadne civilizacije ima veliku šansu. Međutim, dete u Iraku koje je već s par mjeseci ostalo bez noge, ili ruke,  bez roditelja ili bilo koga od bliskih osoba, nema istu startnu poziciju. S druge strane, takvo dete ne možemo smatrati odgovornim za svoje stanje – ono to i nije.
Nadalje, prilog negiranju doktrine o reinkarnaciji daju i osobe koje tvrde da iračko dete ne može biti krivo za situaciju u kojoj se našlo. Naravno da nije – zna se tačno ko je kriv i ko bi pred međunarodnim sudom za ratne zločine trebao odgovarati za ovakve masakre. I odgovaraće – kad tad, pre ili kasnije – zakon karme je jasan i niko mu ne može umaći. Ali, da je duša deteta rođenog u Iraku (ili ratnoj Hrvatskoj, Bosni ili Ruandi) na određen način odabrala i takvu mogućnost, to je takođe činjenica. Niko ne doživljava iskustva koja sam ne odabire. Teška iskustva ovakve dece ne moraju biti posledica krivice, odnosno karmičke otplate, ali svakako spadaju u domenu odabira.
Ali, da rešimo konačno i pitanje – ko ili šta se reinkarnira? Odgovor bi glasio – individualna svest. Nije, naime, samo fizičko biće ono koje poseduje granice – takve granice poseduje i Duša, odnosno individualna svest. Takva će svest nakon smrti fizičkog tela boraviti u određenim sferama, ali opet kao individualno energetsko biće koje je, doduše, sposobno sebe doživeti i kao deo univerzalne celine, odnosno sveopšteg Duha, ali ipak kao individua. Takva se individua jednom rađa i jednom stvarno umire jer je stvorena kao individualno „biće” s određenim karakteristikama koje ga odvajaju od drugih bića te svoju individualnost zadržava kroz sva svoja postojanja. Duša, dakle, postoji kao energetsko biće, onog oblika koji odabere, a može se uteloviti i u fizičkoj realnosti, odnosno u fizičkom telu, kako bi kroz njega stekla određena iskustva i realizovala svoje kreativne potencijale. Činjenica je da takvo biće ima realno postojanje i može se, gledano kroz vizuru ljudskog poimanja vremena i prostora, manifestovati u sukcesivnom nizu fizičkih inkarnacija. Takve se inkarnacije međusobno mogu jako razlikovati, ali zanimljivo je da Duša kroz svaku od njih zadržava svoju individualnost i specifičnost. Ponekad je takva individualnost vidljiva i kroz fizičke sličnosti između konkretnih fizičkih osoba kroz koje se istovetna Duša manifestuje.

 

Facebook Comments

Mozda vas zanima ova vest

Novi broj Orange star magazina